Dečak je posle smrti roditelja živeo u teškim uslovima s dekom Draganom Stankovićem u selu Belanovce, a humani ljudi su mu obezbedili kuću od 80 kvadrata.
Priča o malom heroju iz Belanovca
U zemlji prepunoj izazova, gde su mnogi ljudi pritisnuti sopstvenim brigama, ponekad se pojave priče koje nas podsete na snagu zajedništva, moć dobrote i ljudsku toplinu. Takva je i sudbina Stefana Redžepija, osmogodišnjeg dečaka iz sela Belanovce kod Leskovca, čija je borba za dostojanstven život pokrenula talas humanosti širom Srbije – i van nje.
Nakon što je ostao bez roditelja, Stefan se našao u situaciji koja bi bila preteška i za odraslu osobu. Međutim, uz pomoć svog dede, Dragana Stankovića, i velikog broja plemenitih ljudi, ovaj dečak je iz tame siromaštva zakoračio u svetlost sigurnosti, ljubavi i novih mogućnosti.
Od trošne kuće do sigurnog doma
1. Teško detinjstvo obeleženo tugom i siromaštvom
Sudbina nije bila blagonaklona prema malom Stefanu. Još dok je bio veoma mali, izgubio je oba roditelja, što je za njega predstavljalo nenadoknadiv gubitak. Bez obzira na bol i prazninu, nastavio je život u trošnoj kući sa svojim dedom.
Usled loših životnih uslova – bez tekuće vode, bez kupatila, bez elementarnog komfora – Stefan i njegov deda svakodnevno su se borili da očuvaju dostojanstvo. Kupali su se grejući vodu na šporetu i koristeći staro limeno korito. Ipak, čak i u takvoj oskudici, dečakov osmeh i radna etika nisu izbledeli.
Njegova najveća želja? Da ima svoju sobu i kupatilo. Ne igračke, ne video igrice – samo kutak mira i osnovne uslove za život.
2. Zraci nade: Pokretanje humanitarne akcije
U februaru mesecu, Marko Nikolić, humanitarac i član fondacije “Zajedno možemo”, objavio je potresnu priču o Stefanu. Ta objava izazvala je lavinu emocija, ali i konkretnih postupaka. Građani, firme, organizacije – svi su reagovali. Pokrenuta je akcija koja nije samo sakupila pomoć, već je pokrenula talas solidarnosti i empatije.
Nikolić je izjavio:
“Uselili smo jedno predivno dete koje je prošlo kroz pakao. Danas, ono ima svoj dom, svoj krevet, toplinu… i što je najvažnije – ljubav.”
Njegove reči nisu bile samo emocije – bile su dokaz da se humanost ne meri rečima već delima.
3. Novi početak: Kuća puna svetlosti i sigurnosti
Zahvaljujući donacijama i velikom angažovanju ljudi širom zemlje, za Stefana je izgrađena nova kuća površine 80 kvadrata. U toj kući, po prvi put, Stefan ima:
-
✅ Svoju sobu
-
✅ Kupatilo sa toplom vodom
-
✅ Krevet u kojem može mirno da sanja
-
✅ Mesto koje naziva domom
Ali to nije sve. Dobio je i stipendiju – mesečni iznos od 100 evra koji će dobijati do kraja osnovne škole. Ta sredstva omogućavaju mu da ima:
-
🎒 Potrebne školske knjige i pribor
-
👕 Novu garderobu
-
🍲 Zdrave obroke i osnovne potrepštine
Stefan nije samo pasivni primalac pomoći. On je učestvovao u izgradnji svog novog doma, simbolično, ali sa srcem. Nosio je daske, pomagao radnicima, učestvovao u onome što će postati njegov svet.
4. Podrška zajednice i političkih predstavnika
Ova humana priča nije ostala nezapažena ni na višem nivou. Predsednik Srpske napredne stranke, Miloš Vučević, lično je posetio Stefana i njegovog dedu, obećavši da će učiniti sve kako bi imali pristojne uslove za život. Iako političari često daju obećanja, ovaj slučaj je pokazao konkretno ispunjenje tih reči, što dodatno ohrabruje.
Vučevićeva poruka bila je jasna: “Na mladima svet ostaje – i mi moramo učiniti sve da im pružimo šansu za normalno detinjstvo.”
5. Stefan – simbol nade i snage
Iako mu je život u ranoj mladosti zadavao teške udarce, Stefan nije poklekao. Naprotiv – pokazao je neverovatnu otpornost, vrednoću i skromnost. Pomaže dedi, hrani živinu, čisti dvorište i redovno ide u školu. Nastavnici ga opisuju kao vredno, pristojno i inteligentno dete, koje se trudi da nadoknadi sve što mu je sudbina uskratila.
Njegova priča postala je simbol nade – ne samo za decu bez roditelja, već za sve koji se nalaze u bezizlaznim situacijama.
Snaga zajedništva menja živote
Priča o Stefanu Redžepiju nije samo hronologija jednog teškog detinjstva i izgrađene kuće. To je priča o solidarnosti, o ljudskoj plemenitosti, o moći zajedničkog delovanja.
U svetu prepunom individualizma i otuđenosti, ovakve priče nas podsećaju da još uvek postoji ljubav među ljudima, spremnost da se pomogne, vera da zajedno možemo više.
Ključne poruke koje nosi ova priča:
-
🧡 Jedan mali čin može pokrenuti ogromnu promenu
-
🏠 Dom nije samo zid i krov – to je osećaj sigurnosti i pripadnosti
-
📚 Svako dete zaslužuje šansu za dostojanstveno detinjstvo
-
👥 Kada se ljudi ujedine, nijedna prepreka nije nepremostiva
-
🔥 Humanost nije privilegija – ona je odgovornost
Poziv na akciju: Neka Stefan ne bude izuzetak
Nažalost, Stefan nije jedini mališan koji živi u teškim uslovima. I dok njegova priča ima srećan završetak, hiljade druge dece još uvek čeka svoju šansu.
Zato neka ova priča bude poziv svima nama da ne zatvaramo oči pred nepravdom, da učinimo koliko možemo, da budemo deo svetlosti u tuđem mraku.
Neka Stefanov osmeh iz novog doma bude simbol onoga što zajedno možemo kada odlučimo da budemo ljudi – pre svega.
