U glavnom gradu Bosne i Hercegovine, Sarajevu, nedavno je mirno obilježen jedan od najkontroverznijih događaja iz perioda rata u BiH, koji se desio u nekadašnjoj Dobrovoljačkoj ulici, danas poznatoj kao Ulica Hamdije Kreševljakovića. Više od trideset godina nakon što se incident dogodio, on i dalje izaziva duboke emocije i jake podjele među građanima, političkim akterima i ratnim veteranima.
Ovogodišnje obilježavanje bilo je specifično jer su mu prisustvovale dvije suprotstavljene grupe: s jedne strane, to su bili pripadnici Zelenih beretki, organizacije koja okuplja bivše borce Armije Republike Bosne i Hercegovine; a s druge strane — predstavnici bivše Jugoslovenske narodne armije (JNA) i porodice vojnika koji su izgubili živote u ovom incidentu.
Iako su okupljanja prošla bez fizičkih incidenata, uslijedile su ozbiljne reakcije i optužbe, posebno od strane Zelenih beretki, koje su izrazile oštro protivljenje prisustvu delegacije koju smatraju odgovornom za ratne zločine.
Pozadina događaja i simbolika mjesta
Ulica Dobrovoljačka, sada Ulica Hamdije Kreševljakovića, postala je simbol jednog od najznačajnijih momenata početka rata u Bosni i Hercegovini. Događaji iz maja 1992. godine, kada je u toj ulici došlo do sukoba između snaga tadašnje JNA i pripadnika bosanske teritorijalne odbrane, i danas su predmet rasprava, različitih interpretacija i istraga. Dok jedan dio javnosti vidi ove događaje kao legitiman čin otpora agresiji, drugi ih posmatra kao napad na vojnu kolonu.
Zbog tog historijskog značaja, svake godine u maju organizuju se komemoracije — ali uvek pod oštrim tenzijama.
Mirno, ali napeto okupljanje
Ovogodišnje obilježavanje proteklo je bez incidenata, što je važno naglasiti, jer je u prethodnim godinama bilo verbalnih sukoba, pa čak i pokušaja fizičkih obračuna. Ipak, iako nije bilo direktnih sukoba, atmosfera je bila emocionalno nabijena i politički zapaljiva.
Zelene beretke su, uprkos mirnom toku događaja, uputile oštro saopštenje javnosti u kojem su izrazile duboko nezadovoljstvo i ogorčenost zbog prisustva predstavnika bivše JNA i delegacije koju su označili kao agresorsku.
Sadržaj zvaničnog saopštenja Zelenih beretki
U zvaničnom saopštenju koje je organizacija Zelene beretke uputila javnosti, izneseno je nekoliko ključnih optužbi i zahteva. U saopštenju se posebno ističu sledeći zahtevi i argumenti:
-
Zahtev za ostavku premijera Kantona Sarajevo, Nihada Uka (član stranke Naša Stranka), i ministra unutrašnjih poslova Admira Katice (Narod i Pravda).
-
Tvrde da je vlast dozvolila dolazak osoba koje su direktno odgovorne za ubistva više od 14.500 civila u Sarajevu, uključujući 1.601 dete.
-
Posebno ističu da je delegacija uključivala pripadnike vojske Republike Srpske, koju nazivaju genocidnom jedinicom, odgovornom za zločin u Srebrenici.
-
Ukazuju na ozbiljne propuste u bezbednosnim merama, tvrdeći da niko iz delegacije nije bio bezbednosno pregledan, što je, prema njihovom mišljenju, predstavljalo veliku opasnost za građane Sarajeva.
-
Naglašavaju da je ovim činom povređeno dostojanstvo preživelih građana Sarajeva, koji su tokom rata preživljavali svakodnevnu opsadu i granatiranje.
-
Takođe optužuju vlasti da su prekršile odluke Skupštine Kantona Sarajevo u vezi sa kalendarom značajnih datuma za odbranu Kantona.
Ove optužbe su predstavljene sa izrazitim emocijama i teškim rečima koje ukazuju na duboko ukorenjen bol, ljutnju i osećaj izdaje među ratnim veteranima i porodicama žrtava.
Glavni naglasci iz saopštenja — lista ključnih razloga za ostavke:
-
Prisustvo osoba označenih kao ratni zločinci, odgovornim za ubistva hiljada civila u Sarajevu.
-
Dopuštanje prisustva vojske odgovorne za genocid, konkretno u Srebrenici.
-
Potpuni izostanak bezbednosnih mera, uključujući i mogućnost da gosti nisu bili ni pregledani.
-
Povređivanje osećaja i sećanja građana Sarajeva, koji i danas žive s traumama rata.
-
Kršenje zakonskih i etičkih normi, posebno u vezi s kalendarom značajnih datuma za Kanton Sarajevo.
Širi kontekst i politička implikacija
Ovo saopštenje dolazi u trenutku kada se u Bosni i Hercegovini sve više raspravlja o pravdi, pomirenju i zajedničkom sećanju. Pitanja o tome kako komemorirati ratne događaje, kako tretirati bivše zaraćene strane, i na koji način se odnositi prema žrtvama, predstavljaju jedan od ključnih izazova postratnog društva.
U tom svetlu, dozvola da predstavnici bivše JNA prisustvuju događaju koji mnogi Sarajlije smatraju simbolom otpora, može se posmatrati kao politički neosetljiv potez, koji je izazvao burnu reakciju.
Na drugoj strani, postoje i oni koji ovakve pokušaje zajedničkog sećanja vide kao korak ka pomirenju, iako takva tumačenja često nailaze na žestok otpor kod ljudi koji su lično pretrpeli gubitke u ratu.
Ono što se dogodilo juče u Sarajevu, iako je formalno bilo mirno, otkriva dublju istinu o trenutnom stanju u bosanskohercegovačkom društvu. Više od trideset godina nakon krvavog rata, rane su još uvek otvorene, a svako prisustvo, svaka izgovorena reč ili politička odluka — ima potencijal da izazove burne reakcije.
Zelene beretke, kao simbol ratnog otpora, još uvek aktivno učestvuju u javnom i političkom životu, štiteći sećanje na žrtve i braneći ono što smatraju istorijskom istinom. Njihov zahtev za ostavkama kantonalnih zvaničnika nije samo poziv na odgovornost, već i upozorenje da pitanja pravde, identiteta i sećanja nisu razrešena.
U isto vreme, postavlja se pitanje: da li je moguće istovremeno graditi mir, a da se ne naruše uspomene i dostojanstvo žrtava?
Jedno je sigurno — Sarajevo, grad koji je preživeo najdužu opsadu u modernoj istoriji, i dalje je prostor gde se prošlost ne sme zaboraviti, ali gde se budućnost mora pažljivo graditi. Upravo zbog toga, svaki događaj poput ovog u Dobrovoljačkoj ulici zaslužuje ne samo političku pažnju, već i duboko promišljanje o tome kuda se ide kao društvo.
