Kada životne teme postanu večne
U javnosti poznata po svom osmehu, šarmu i energiji, Dajana Paunović, voditeljka i bivša pevačica, nedavno je iznenadila publiku jednom neobičnom i duboko ličnom ispovešću. U gostovanju kod Goce Tržan u emisiji „Ako progovorim“, Dajana je otvoreno govorila o temi o kojoj se retko priča – sopstvenoj sahrani.
Njena izjava nije ostavila ravnodušnim ni gledaoce ni medije. I dok su mnogi ostali šokirani, Dajana je pokazala jednu drugačiju stranu sebe – onu koja odgovorno, hrabro i bez ulepšavanja razmatra teme koje većina ljudi izbegava, posebno u godinama kada se očekuje da se misli o budućnosti u pozitivnom, životnom kontekstu.
Od osmeha do ozbiljnih misli – Dajanin put ka unutrašnjem miru
Na prvi pogled, njena izjava može delovati pesimistično, ali Dajana je vrlo jasno stavila do znanja da to nije motivisano depresijom ili tamnim mislima, već svesnom brigom za budućnost svojih najbližih. Kako sama kaže:
– “Počela sam da razmišljam o stvarima koje ranije nisam ni primećivala. Gledam cene grobnih parcela, biram lokacije, pitam ljude za mišljenje… To nije morbidno, to je odraslo.”
Iako su ovakve izjave retke, posebno među poznatim ličnostima, Dajana je pristupila temi sa ozbiljnošću i duhovitošću, pokazujući da su teme života i smrti zapravo neraskidivo povezane. Njena želja da ostavi uredne stvari iza sebe proizlazi iz:
-
brige za porodicu
-
želje za mirom
-
lične potrebe da ima kontrolu nad neizvesnošću
U tom duhu, istakla je i da je već obavila razgovor sa svojom porodicom o svojim željama:
– “Rekla sam familiji da, ako mi se nešto desi, želim da budem sahranjena na Topčideru. Tamo sam odrasla. Šuma, priroda, mir – to je ono što me smiruje.”
Međutim, kada se suočila s realnošću lokacije, priznala je:
– “Tamo je gužva. Čak i ideja da budem ‘u gužvi’ posle smrti izaziva mi nelagodu. Želim mir. I fizički i duhovni.”
Ova neobična, ali iskrena razmišljanja odražavaju unutrašnju potrebu za spokojem, koja prevazilazi svakodnevne teme sa kojima se javne ličnosti obično povezuju.
Otvoreni razgovori – i sa decom i sa bivšim suprugom
Jedan od najemotivnijih trenutaka njene ispovesti bio je kada je otkrila da je razgovarala o toj temi i sa sinom, kojeg je dobila u braku sa poznatim televizijskim producentom Žikom Jakšićem.
– “Rekla sam mu da želim da se preselimo u kuću sa velikim dvorištem. Hoću da budem sama. Ne mislim da će to biti sutra, ali želim da sve rešim unapred.”
Ovaj razgovor sa detetom, iako naizgled težak, pokazuje koliki značaj Dajana pridaje transparentnosti i iskrenosti u porodičnim odnosima. Ne želi da stvari ostavlja nerešene, i ne beži od teških tema – naprotiv, suočava se sa njima direktno.
U tom duhu, kontaktirala je čak i bivšeg supruga, želeći da sazna koliko je on platio svoje grobno mesto:
– “Zvala sam Žiku i pitala: ‘Koliko si platio svoje grobno mesto?’ On me je zbunjeno slušao i rekao: ‘Da li si ti normalna?’”
Kao i uvek, Žika je pokušao da situaciju olakša humorom, pa je kroz smeh rekao:
– “Mislio sam da ćeš ti u Aleju velikana!”
Ova konverzacija nije samo zanimljiva zbog svoje neobičnosti, već i zato što oslikava zdrav odnos bivših partnera koji i dalje mogu da razgovaraju otvoreno – pa makar i o sahranama.
Dajanina poruka: Planiranje nije pesimizam, već – ljubav
Kroz sve što je ispričala, Dajana je jasno naglasila da ova njena potreba da sve unapred organizuje nije izraz straha, već odgovornosti.
– “Život je nepredvidiv. Nikad ne znaš šta donosi sutra. Ne želim da moji najbliži jednog dana rešavaju haos dok su u bolu. Želim da im ostavim mir.”
U tom smislu, planiranje poslednjih stvari je njen način da pokaže ljubav, da olakša teret voljenima i da umesto tuge – ostavi red.
Na ovaj način, Dajana Paunović ruši predrasude o tome da se o smrti ne govori. Naprotiv, njen pristup sugeriše da bi trebalo da:
-
otvoreno govorimo o životnim krajevima
-
olakšamo teret onima koji ostaju
-
razumemo da briga o sahrani ne znači da život prestaje – već da ga poštujemo
Između stvarnosti i refleksije – tišina koja govori
Priča koju je Dajana Paunović podelila sa javnošću mnogo je više od iznenađujuće izjave. To je intimna refleksija jedne zrele žene, majke i javne ličnosti koja ne želi da život gura pod tepih, već da mu se pogleda u oči.
Umesto glamura i šou-biznisa, ponudila je iskrenost i ranjivost, koje danas postaju retke. Njena potreba da sve bude na svom mestu, čak i kada nje više ne bude, ne govori o njenom kraju – već o odgovornom i osvešćenom načinu na koji živi.
U društvu koje se često boji smrti, Dajana nas podseća:
-
da je planiranje životnih krajeva čin ljubavi
-
da ne treba čekati “pravo vreme” za važne razgovore
-
i da zrelost nije samo u godinama, već u sposobnosti da se suočimo s neizbežnim
Dajana Paunović nije dala povoda za sažaljenje. Ona je, naprotiv, postavila pitanje svima nama – da li smo dovoljno hrabri da volimo svoje bližnje i kad nismo više tu?
I upravo zato, njen glas odjekuje – ne kao krik, već kao tih i mudro izgovoren savet, koji ostaje da živi mnogo duže nego bilo koja rečenica iz šou programa.
