Zujanje u ušima, poznato i pod stručnim nazivom tinitus, mnogima stvara nelagodu i nerijetko utiče na kvalitet života. Radi se o pojavi koja se ne smatra bolešću samom po sebi, već simptomom. Ljudi koji ga dožive opisuju ga kao šum, pištanje, pulsiranje ili konstantno zujanje, i to u odsustvu bilo kakvog stvarnog vanjskog zvuka.

Tinitus i zdravlje: šta nauka stvarno kaže i kako prehrana utiče na srce

U savremenom društvu, gde su informacije lako dostupne putem interneta, mnogi ljudi suočeni s zdravstvenim problemima posežu za alternativnim objašnjenjima i teorijama koje često nisu utemeljene na nauci. Jedan od takvih primjera je tinitus – neprijatno i često iscrpljujuće zujanje u ušima. Na raznim forumima i u literaturi koja se bazira na nekonvencionalnim pristupima, može se pronaći tvrdnja da je tinitus povezan sa parazitima, jetrom ili žučnim kanalima. Međutim, stručna medicina ovakva objašnjenja odbacuje, jer ne postoje dokazi koji bi ih potvrdili.

U isto vreme, u oblasti ishrane vlada slično zavaravanje. Voće se često predstavlja kao univerzalno zdrava namirnica, ali zanemaruje se činjenica da sušeno voće može imati neželjene efekte na organizam, naročito kod osoba sa povišenim holesterolom i trigliceridima.

U nastavku ćemo razmotriti dve povezane teme: šta zvanična medicina zaista zna o tinitusu i kako ishrana – posebno izbor između svežeg i sušenog voća – može da utiče na zdravlje srca i krvnih sudova.

Tinitus: mitovi i stvarnost

Zašto nastaje tinitus?

Umesto alternativnih objašnjenja, medicina ukazuje na nekoliko jasno definisanih uzroka. Najčešći razlozi za pojavu tinitusa uključuju:

• Oštećenje sluha – najčešće usled predugog izlaganja buci ili prirodnog procesa starenja.

• Nakupine ušne smole (cerumen), koje mogu izazvati pritisak i blokirati normalan sluh.

• Problemi sa slušnim živcem ili unutrašnjim uhom.

• Kardiovaskularne smetnje poput povišenog krvnog pritiska.

• Nuspojave određenih lekova – na primer, antibiotika, diuretika ili aspirina.

• Psihološki faktori – stres i anksioznost često dodatno pojačavaju simptome.

Jasno je da tinitus nije bolest sama po sebi, već simptom koji može ukazivati na čitav niz problema u organizmu.

Kako se postavlja dijagnoza?

Da bi se utvrdio pravi uzrok, neophodno je javiti se ORL specijalisti. Najčešći koraci u dijagnostici su:

1. Pregled ušiju – da bi se otklonile mogućnosti poput cerumena ili infekcije.

2. Audiometrija – testiranje sluha i utvrđivanje stepena oštećenja.

3. Kontrola krvnog pritiska i šećera – jer kardiovaskularne i metaboličke smetnje često igraju veliku ulogu.

4. Laboratorijske analize – u slučajevima kada se sumnja na poremećaje u krvotoku ili endokrine probleme.

Bez ovakvog sistematskog pristupa, nemoguće je pravilno razumeti uzrok zujanja u ušima.

Opcije lečenja

Iako univerzalni lek za tinitus još uvek ne postoji, postoje metode koje pomažu u ublažavanju simptoma. Najčešće se koriste:

• Slušni aparati – posebno kod osoba koje imaju značajan gubitak sluha.

• Maskeri šuma – uređaji koji proizvode prijatne zvuke i „prekrivaju“ zujanje.

• Tehnike opuštanja – poput meditacije, joge ili vežbi disanja, jer stres snažno pojačava simptome.

• Lekovi – uglavnom oni koji regulišu anksioznost ili cirkulaciju.

• Promene životnog stila – izbegavanje preglasne muzike, alkohola, nikotina i viška kofeina.

Stručnjaci iz Klinike za uho, grlo i nos u Sarajevu naglašavaju da je tinitus složen simptom koji zahteva multidisciplinarni pristup. Dakle, nema brzih i čarobnih rešenja – potrebno je vreme, strpljenje i kombinacija različitih metoda.

Psihološki aspekt i terapija

Istraživanja sprovedena u KBC-u Zagreb pokazuju da pacijenti postižu najveći napredak kada se uključe u relaksacione programe i kognitivno-bihevioralnu terapiju. Ovi pristupi pomažu obolelima da promene način na koji doživljavaju zvuk, da se fokusiraju na svakodnevne aktivnosti i smanje psihološki pritisak.

Poruka je jasna: tinitus se ne može ukloniti u potpunosti, ali se može naučiti živeti s njim na način koji ne remeti kvalitet života.

Ishrana, srce i krvni sudovi

Zabluda o voću

Kada je u pitanju zdravlje srca, često se čuje savjet da je voće idealna zaštita od povišenog holesterola i triglicerida. To u velikoj meri jeste tačno – ali ne podjednako za sve vrste voća.

Sušeno voće, poput datulja, smokvi ili grožđica, ima daleko veći sadržaj fruktoze nego sveže. Tokom procesa sušenja gubi se voda, a šećer postaje koncentrisan. Tako u samo jednoj šaci suvog voća može biti više šećera nego u nekoliko svežih komada.

Rizici sušenog voća

Preterana konzumacija ovih namirnica može dovesti do:

• Opterećenja jetre, jer višak fruktoze pretvara u masti.

• Povećanja triglicerida u krvi, što vodi ka kardiovaskularnim problemima.

• Ateroskleroze, tj. taloženja masnoća na zidovima arterija.

• Povećanja telesne mase, jer visok kalorijski unos stvara energetski disbalans.

Dakle, čak i namirnica koja se na prvi pogled čini zdravom može, u pogrešnoj količini, naneti štetu organizmu.

Preporuke nutricionista

Nutricionisti sa Univerziteta u Banjoj Luci savetuju osobama sa povišenim trigliceridima i holesterolom da ograniče unos sušenog voća na najviše 50 grama dnevno. Umesto toga, predlažu:

• Jabuke – bogate vlaknima koja smanjuju apsorpciju masti.

• Bobičasto voće – puno antioksidanata i vitamina.

• Agrume – sa manje fruktoze i mnogo vitamina C.

U kombinaciji sa redovnom fizičkom aktivnošću i kontrolom stresa, ovakav režim ishrane značajno smanjuje rizik od srčanih bolesti.

Na osnovu svega iznesenog mogu se izvući dva ključna uvida:

1. Tinitus je složen simptom koji zahteva ozbiljan, multidisciplinarni pristup. Ne postoji instant lek, niti ga je moguće povezivati s neutemeljenim teorijama o parazitima ili žučnim kanalima. Pravi put uključuje pregled kod stručnjaka, dijagnostiku i kombinaciju terapija koje ublažavaju simptome.

2. Prehrana igra presudnu ulogu u očuvanju zdravlja srca i krvnih sudova. Iako je voće izuzetno korisno, sušeno voće može predstavljati problem zbog visokog sadržaja fruktoze i kalorija. Umjerenost i pametan izbor namirnica ostaju ključ zdravog života.

Na kraju, i u slučaju tinitusa i u slučaju ishrane, najvažnija lekcija je ista: potrebno je osloniti se na proverene informacije, stručnu medicinu i naučno potvrđene činjenice. Brza rešenja i prečice često deluju primamljivo, ali istinska briga o zdravlju zahteva strpljenje, znanje i disciplinu.