Pegi Haris iz Teksasa udala se za svog izabranika, Bilija, 1944. Par je bio u braku samo šest sedmica prije nego što je Bill pozvan u vojsku i kasnije poslan u Normandiju. Mlada Pegi je u strahu ispratila svog muža, radujući se njegovom povratku, ali nikada nije dobila njegov telegram, niti bilo kakav znak ili glas o njemu. Niko joj nije čak ni rekao šta mu se dogodilo, a njeno čekanje je trajalo 68 godina: “Bili i ja smo bili u braku samo šest nedelja, ali sam odlučila da će to biti ceo život”, rekla je Pegi. Nažalost, njen muž nikada nije došao. Po povratku, u početku se vodio kao nestao, pa se pročulo da je živ i da se vraća kući, a na kraju je Peggy dobila pismo u kojem joj je rečeno da je njen muž ubijen i da je sahranjen.
Nakon toga je stiglo još jedno pismo do Pegi u kojem joj je rečeno da je njen muž sahranjen na novom groblju, a nakon toga joj je rečeno da to možda i nisu njegovi ostaci: “Pisala sam svima i pitala za bilo kakve informacije o mom suprugu. Posljednji put pisala sam kongresmenu 2005. godine. Dobila sam odgovor da je i dalje nestao”, prisjetila se Pegi.
Njihov rođak je mogao da potraži vojnu evidenciju i konačno mu je ušao u trag. Nekoliko nestalih vojnika sahranjeno je u Normandiji u Francuskoj. Na tom mestu je misterija bila skrivena 68 godina, a od tada Pegi 10 puta godišnje šalje cveće na grob svog muža.
