Među 200.000 neoženjenih muškaraca u leskovačkom kraju je i Branislav Đikić, meštanin sela Međani. Uprkos upornim naporima da pronađe životnog partnera, nije bio uspešan. Frustriran svojim shvatanjem sudbine, odlučio je da potraži sreću u drugoj zemlji. Dečaci u selu su primetili da, iako postoje žene za neobavezne veze, pronalaženje žene koja je spremna da se uda je druga stvar. Prema njihovim riječima, najmanje 40 muškaraca starijih od 40 godina još nije našlo životnog partnera. U Međanima su jedina okupljališta prodavnice. Nesigurna finansijska situacija i udaljenost od gradova doprinose izazovima s kojima se suočavaju u pronalaženju odgovarajućeg partnera. Naglasili su da im je trebalo najmanje pola sata da stignu do grada, gdje nije bilo djevojaka za vjenčanje.
Rašireno je vjerovanje da je do grada potrebno najmanje trideset minuta, a neudate djevojke u selu tvrde da nemaju odgovarajuće udvarače. To je nagnalo Branislava da potpuno promeni svoj život i da sa pedeset i jednom potraži savršenog partnera. Začudo, ne samo da je postigao ovaj cilj, već je pronašao i pravu sreću u Albaniji. Kada sam sam, postaje mi jasno da je život nepotpun bez žene. Kako bih riješio ovaj problem, ubrzao sam proces dobijanja pasoša i izrazio spremnost da stupim u brak. Kada me pitaju da li imam potencijalne partnere u Srbiji, odlučno kažem ne. Spreman sam da putujem u Ukrajinu, Rusiju, Albaniju, Rumuniju ili Makedoniju da pronađem svoju srodnu dušu – gde god da je.
“Neka kaže da”, samouvereno kaže Branislav Dikić. Danas ima sve veću porodicu u kojoj su supruga Aurela, ćerke Dunja, Danica), Nina i sin Mihailo. Mlada Albanka javno je izrazila zadovoljstvo životom u Branislavu, a odlično govori i srpski. Poteškoće u početku, ali su se postepeno smanjivale. Zadatak koji je pred nama iziskuje znatan trud, ali nije ni težak ni izuzetan. Takođe, iskusio sam život u ruralnoj Albaniji, ali to je bio težak život. Radio sam u fabrici dve godine i to je bilo to. Zainteresovani su dobrodošli, a oni koji nisu zainteresovani su dobrodošli. Muž mi pruža veliku podršku jer ja nisam jedini hranitelj, kako je rekla ova vrijedna gospođa Aurella. Njen muž je imao samo pohvale za nju, ističući da nikada nije upoznao važniju ženu od nje.
Savršenstvo nije svuda, ali je prilično blizu. Ona je sve uspela. Međutim, malo je vjerovatno da će se neko dobrovoljno javiti da pomuze kravu ovih dana. Kako je Branislav rekao, naša ćerka ne želi da živi na selu. Komšija Bojan Pešić takođe pokušava da pronađe kompatibilnog partnera. Roditelji su im rekli da se ne tuku, već da se presele u grad radi boljeg života. Boban, koji je gostovao u emisiji “Blast” televizije “Prva”, izrazio je uverenje da je Albanke, iako se teško podnose, bolje otići u selo nego uopšte ne dolaziti. .
