Mnogi incidenti se mogu dogoditi pojedincima koji se vraćaju s putovanja, kao što su kvarovi na automobilu, duga zastoja u saobraćaju, manji prekršaji i još mnogo toga. Ali jedna Srpkinja koja se vratila s mora odlučila je da ispriča svoju priču, koja je prilično zastrašujuća. Oko 3 sata ujutro prešli smo granicu u Srbiju, tačnije u Prijepolje. Tokom vožnje vozilo jagodinskih tablica me je zastavilo da se zaustavim. Mislio sam da su mi farovi ugašeni, ili pomažu, pa sam stao pored njih, upalio svjetla i stao. Dok sam provjeravao da li smo sigurni, putnik je izašao iz auta. Spustio sam prozor do pola, a putnik je rekao “zbogom”, rekao mi da im je baterija prazna i zamolio nas za pomoć.
“Spomenula sam da bi nam kabeli omogućili da nastavimo, a moj se suputnik ubacio rekavši da je dotični pojedinac predložio uklanjanje baterije. Ta je izjava izazvala sumnju kod mene. Ispričala sam se i objasnila da se protivim ideji uklanjanja baterijer i da je u našem vozilu pumpa. Pozvala sam ga da potraži pomoć od nekog drugog i nastavili smo dalje. Dok smo nastavljali vožnju, primijetila sam da nas prate u svom vozilu. Unatoč rastućem umoru, ostala sam budna u iščekivanju lociranja benzinske crpke. Međutim, stvorio se prometni zastoj, pa smo opterećeni prtljagom i vozeći mali auto odlučili stati na proširenju gdje smo mogli propustiti druge vozače.
Čim je spomenuo vađenje baterije, nisam mogla a da ne pomislim na mogućnost pljačke ili nešto još gore. Nikad prije nisam naišla na automobil koji je tako krenuo, a činjenica da je nastavio raditi bila je duboko uznemirujuća. Srećom, uspjela sam brzo reagirati i nisam se prepustila samozadovoljstvu. Naravno, da sam bila sama, ne bih zaustavila auto niti nastavila vožnju. No, okolnosti su nam išle na ruku da izbjegnemo gužve i promet, a i vrijeme nam je bilo naklonjeno. Sama cesta je bila u izvrsnom stanju za naše putovanje, ali što se tiče incidenta s baterijom, iskreno se nadam da nisam pogriješila. Unatoč tome, ne mogu a da ne osjetim olakšanje što je sve sada iza nas.
