Epidemije morbila beleže porast slučajeva u SAD i širom Evrope.U nastavku teksta opširnije.

Epidemije malih boginja ponovo haraju svetom: alarmantni porast slučajeva i opomena za Srbiju

 Povratak zaboravljene opasnosti

U poslednjih nekoliko godina, svet se suočava sa zabrinjavajućim povratkom malih boginja, jedne od najzaraznijih virusnih bolesti u istoriji medicine. Iako su mnoge zemlje do pre samo deceniju bile na dobrom putu ka potpunom iskorenjivanju ovog virusa, najnoviji podaci pokazuju da se epidemije ponovo šire, i to alarmantnom brzinom.

Najpogođenije su Sjedinjene Američke Države i zemlje Evrope, dok stručnjaci upozoravaju da i Srbija, kao deo globalne zajednice, nije pošteđena rizika. Vakcinacija, kao osnovno sredstvo prevencije, sve više dolazi u centar pažnje zbog nedovoljnog obuhvata, pogotovo među decom.

 Male boginje – ozbiljna pretnja javnom zdravlju

Virus koji se širi brže od bilo kog drugog

Male boginje, poznate i kao morbile, nisu obična dečja bolest. Ovaj visoko kontagiozni virus može da se prenese na čak devet od deset nevakcinisanih osoba koje su bile izložene zaraženom licu. Ono što ovaj virus dodatno čini opasnim jeste činjenica da može ostati aktivan u vazduhu i do dva sata nakon što zaražena osoba napusti prostoriju.

Zbog toga se širenje bolesti odvija brzo i često bez mogućnosti da se tačno identifikuje izvor zaraze. U današnjem svetu, gde je mobilnost stanovništva ogromna, virus lako pronalazi put ka novim žrtvama – čak i bez direktnog kontakta.

SAD pod pritiskom: rizik od gubitka statusa “zemlje bez morbila”

U Sjedinjenim Američkim Državama, broj zaraženih je dostigao zabrinjavajući nivo. Stručnjaci upozoravaju da bi zemlja mogla izgubiti status bez malih boginja, što je ozbiljan udarac za sistem javnog zdravlja jedne od najrazvijenijih nacija.

Ovaj scenario se dešava uprkos visokim tehnološkim i medicinskim resursima, što dodatno naglašava koliko je vakcinacija nezamenjiva u borbi protiv bolesti koje se mogu sprečiti.

Evropa beleži drastičan porast – deset puta više slučajeva

Situacija u Evropi još je alarmantnija. Prema najnovijim izveštajima Evropskog centra za prevenciju i kontrolu bolesti (ECDC), broj prijavljenih slučajeva malih boginja u 2024. godini porastao je čak desetostruko u odnosu na prethodne godine. Ovo je najviši zabeleženi broj još od 1997. godine.

Najpogođenije zemlje su:

• Rumunija

• Francuska

• Italija

• Holandija

• Španija

Većina obolelih su nevakcinisana deca mlađa od četiri godine, što dodatno osvetljava problem izostanka pravovremene imunizacije.

Srbija u opasnosti: virus je već prisutan

U Srbiji se već beleži prisustvo virusa, što potvrđuju i podaci Instituta za javno zdravlje “Dr Milan Jovanović Batut”, prema kojima morbile i dalje imaju endemski karakter. To znači da virus nikada nije u potpunosti nestao, već neprekidno kruži među populacijom.

Dr Ivana Begović Lazarević, načelnica Jedinice za imunizaciju u Beogradu, upozorava da zbog visoke zaraznosti virusa i globalne povezanosti, postoji stalan rizik da se situacija pogorša. Virus može “putovati” bez prepreka iz zemlje u zemlju, često i bez da osoba zna da je zaražena.

Zablude o MMR vakcini: razbijanje mitova i poziv roditeljima

Jedna od najvećih prepreka u borbi protiv malih boginja je nepoverenje u vakcinu MMR (male boginje, zauške, rubela). Mnogi roditelji i dalje veruju u mit da vakcina izaziva autizam, iako su brojne naučne studije potvrdile da takva povezanost ne postoji.

Kada se u okruženju pojave oboleli, roditelji često menjaju mišljenje i odlučuju se za vakcinaciju, što ukazuje na to da je strah od same bolesti veći od iracionalnog straha od vakcine.

Da bi se sprečilo širenje virusa, potrebno je da najmanje 95% populacije bude vakcinisano. Sve ispod tog praga omogućava virusu da se slobodno kreće i izazove epidemije, kao što se desilo u Srbiji tokom 2017. i 2018. godine, kada je zabeleženo skoro 6.000 obolelih i 15 smrtnih slučajeva.

Epidemije u susedstvu: Rumunija, Nemačka, Francuska…

Jedan od glavnih rizika za Srbiju predstavlja činjenica da je virus prisutan u zemljama regiona, posebno u Rumuniji, koja je prethodne godine zabeležila najveći broj slučajeva. Putovanja, turizam i svakodnevni kontakti među građanima regiona omogućavaju virusu da lako pređe granice.

Pored Rumunije, epidemije su registrovane i u Nemačkoj, Francuskoj, Italiji i drugim evropskim zemljama, što pokazuje da se bolest ne zadržava unutar granica i da nijedna zemlja nije imuna.

Letnji meseci nisu garant bezbednosti

Iako se tradicionalno smatra da su kraj zime i početak proleća sezona kada se morbile najčešće javljaju, poslednje epidemije u Srbiji su pokazale da ni leto nije sigurno. Beograd je tokom 2024. godine imao dve epidemije, od kojih druga još uvek nije zvanično završena.

Letnji meseci donose više boravka na otvorenom i bolje provetravanje, ali to nije dovoljna prepreka za virus koji može opstati u zatvorenim prostorijama i do dva sata nakon što je zaražena osoba otišla.

Preventivne mere: vakcinacija i lična higijena

Stručnjaci ističu da je najefikasniji i najbezbedniji način zaštite vakcinacija. Pored toga, važno je:

• Izbegavati zatvorene prostore sa velikim brojem ljudi

• Redovno prati ruke

• Ne dodirivati lice neopranim rukama

• Proveriti vakcinalni status pre putovanja u inostranstvo

S obzirom na to da virus može da opstane na rukama i preko njih uđe u organizam, lična higijena ima presudnu ulogu u prevenciji. Aerodromi, autobusi i drugi prostori sa velikom fluktuacijom ljudi predstavljaju visok rizik za zarazu.

Vreme za odlučnu akciju

Porast slučajeva malih boginja širom sveta jasan je signal da se borba protiv bolesti koje su nekada bile pod kontrolom mora nastaviti s punom ozbiljnošću. Nema prostora za opuštanje – virus koristi svaku slabost u sistemu i svaku neodlučnost pojedinca.

Srbija, kao deo globalnog društva, mora pojačati napore ka postizanju kolektivnog imuniteta, posebno među decom, kroz redovnu i pravovremenu vakcinaciju. Zanemarivanje naučnih dokaza i širenje dezinformacija o vakcinama ima stvarne, tragične posledice.

Malim boginjama nije mesto u 21. veku. One su dokaz da je zdravlje globalna stvar i da svi zajedno delimo odgovornost za očuvanje javnog zdravlja. Vakcina nije samo zaštita pojedinca – to je štit čitavog društva.